Nova radna mesta u organskoj poljoprivredi
Udruženje „Teras“ i Udruženje „Slap“ iz Osijeka realizuju projekat „Organik.net“ s ciljem otvaranja novih mogućnosti zapošljavanja u sektoru proizvodnje organske hrane. Kroz program podrške i prekogranične saradnje jačala bi se konkurentnost eko preduzetnika, kako na domaćem i regionalnom, tako i na tržištu Evropske unije.
Privrede Severno-bačkog okruga i Osječko-baranjske županije u velikoj meri zavise od poljoprivrede koja je, takođe, vitalni izvor za prehrambenu industriju u regionu. Uz moderan industrijski način proizvodnje hrane, tradicionalni usevi, proizvedeni na konvencionalan način, postaju sve manje konkurentni na svetskom tržištu. U isto vreme, oba regiona imaju zemljište visokog kvaliteta, slabo zagađeno pesticidima i đubrivima, optimalan za diverzifikaciju useva i proizvodnju organske hrane.
Prema istaživanjima poljoprivrednici u oba regiona suviše su mali da bi bili konkurentni na evropskom tržištu. U Erdutu ćemo formirati Centar za organsku hranu. Samo jedan odsto od poljoprivrede je pod organskom u našoj zemlji i želimo da to povećamo na 10 odsto. Moram reći da treba da se povede i više računa o popljoprivredi, pri zaštićenim prirodnim dobrima – istakla je Sanja Vuković iz Udruženja „Slap“ Osijek.
Projekt finansira EU i košta 220.000 evra, s tim da sa po 15 odsto treba da učestvuju oba udruženja, a završava se jula naredne godine. Planira se uvođenje organskih proizvoda na trpeze u predškolskim ustanovama, stvaranje modernog on-line obrazovnog video veb portala, kao i obrazovanje farmera. U Udurženju „Teras“ kažu da su oni 2006. godine pokrenuli projekat kroz koji se popularizuje organska poljoprivreda pri zaštićenim dobrima. Međutim, problem je nastao jer poljoprivrednici ne znaju od koga da uzmu uslove za prelazak sa konvencionalne na organsku poljoprivredu.
Pored toga, Otvoreni univerzitet i „Organik kontrol sistem“ pokrenuli su Međunarodnu školu organske poljoprivrede uz podršku Svetske banke i Ministarstva poljoprivrede. Škola je besplatna i kroz devet modula poljoprivrednici iz svih krajeva naše zemlje imaće priliku da se upoznaju sa značajem organske proizvodnje i kako da plasiraju proizvode na tržište. U Subotici ima 18 organskih proizvođača, a kao grad je pre dve decenije počeo sa propagiranjem ovog vida poljoprivrede, jer pored zdrave hrane čuva se okolina. Škola je počela sa radom početkom godine, urađeno je nekoliko promocija u centrima za organsku poljoprivredu i to u Selenči, Vrbasu, Vršcu, Rumi, Valjevu, Pirotu, Užicu i Boljevcu. Ima zainteresovanih oko 300 poljoprivrednika, kao i predstavnika stručnih službi. U planu je formiranje biblioteke o organskoj proizvodnji na Otvorenom univerzitetu. Kako bi organska proizvodnja stvarno zaživela na ovim prostorima potrebna je sistemska podrška. Subvencije za organsku proizvodnju za 2008. godinu iznosile su 5.000.000 dinara, za 2009. bilo izdvojeno 10.000.000, a prošle godine oko 50 miliona dinara. A. A.
Srbija na dnu lestvice
Organska proizvodnja hrane je budućnost, a tome govori i podatak da politika zemalja EU da do 2013. godine ova proizvodnja se uzima kao model održive poljoprivrede.Organska proizvodnja hrane sprovodi se u 120 zemalja, na 31 milion hektara, a njena vrednost je 23 milijardi dolara. Ovakvi proizvodi u Srbiji gaje se samo na 2.600 hektara, a cilj je da to bude na 600.000 hektara. Ovi podaci nas smeštaju na samo dno lestvice zemalja koje se bave organskom proizvodnjom.
