Svakog trećeg lek truje
Lekari u Srbiji uskoro će početi da prepisuju terapiju na osnovu DNK analize. Oko 40 odsto ne reaguje na antidepresive, a 30 odsto na lekove za pritisak
Skoro svaki treći pacijent ne reaguje na pojedine lekove za terapiju povišenog krvnog pritiska. Za takve bolesnike lekovi ne samo da nisu terapija, nego su toksični, čak i smrtonosni!
To je glavni razlog zbog kojeg naučnici u svetu „kroje“ terapiju po meri svakog pacijenta, izučavajući njegov DNK. Ovaj pristup lečenju postaće uskoro dostupan i u našoj zemlji. Tome će pomoći savremena genetička istraživanja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čiji je cilj povećanje efikasnosti terapije i smanjenje neželjene reakcije na lekove.
– Skoro 30 odsto bolesnika kojima se u okviru terapije raka debelog creva daje „erbitoks“, nema nikakve koristi, zbog specifične mutacije koja je pogodila određni gen u tumorskom tkivu – priča dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu.
Kako objašnjava naš sagovornik, učestalost neželjenih dejstava različita je za sve lekove. Recimo, neki antidepresivi su neefikasni kod 20 do 40 odsto ljudi. Isto tako, ne pomože svima ni „brufen“, „diklofen“, ili neki drugi analgetik.
– Razlike u terapijskim dozama „varfarina“, leka koji se daje da bi se sprečilo stvaranje krvnog ugruška, kod pojedinih pacijenata mogu biti čak i desetostruke. Treba znati da je za svakog čoveka vrlo mala razlika između terapijske i toksične doze ovog leka – objašnjava dr Stojković.
Prema rečima našeg stručnjaka, lekovi koje unosimo u naš organizam podležu procesima razgradnje. Tako, lek koji se brzo metaboliše i izluči preko mokraće, ako je uzet u uobičajenim terapijskim dozama, kod određenih osoba neće u krvi postići odgovarajuću koncentraciju potrebnu za njegovo dejstvo. Sa druge strane, zbog sporog metabolizma, medikament može da se nakupi u krvi u toksičnim koncentracijama.
– Imamo i slučaj sa „plaviksom“, lekom koji se daje kako bi se spsrečila pojava tromboze kod bolesnika kojima je ugrađen stent. Kod oko 30 odsto pacijenata, ovaj medikament nije efikasan zbog genetički uslovljene smanjene funkcije jednog jetrinog enzima, koji aktivira ovaj lek. Kod ovakvih bolesnika utrostručuje se rizik od pojave tromboze stenta.
Genetika utiče na dejstvo terapije
Na terapijsku efikasnost lekova utiču: starost, pol, telesna težina pacijenta, prisustvo drugih bolesti (naročito jetre i bubrega), uzimanje drugih lekova i hrane. U novije vreme, međutim, dokazano je da na terapiju u značajnoj meri utiču i genetski faktori.
