Visoka cena azotnih zagađenja u EU
Azotna zagadjenja, posledica automobilskog saobraćaja, industrije i prerade otpada, ali sve više i poljorivredne delatnosti, Evropsku uniju koštaju na desetine, pa i stotine milijardi evra. Do ovog zaključka došlo je 200 evropskih stručnjaka, koji ističu da reaktivni oblici azota ne samo što zagadjuju atmosferu i doprinose klimatskim promenama, već i skraćuju žovotni vek prosečnog stanovnika Evrope za pola godine, prenosi BBC.
Najopasniji zagadjivači su stočarske farme, ističu stručnjaci u ukazuju da su neophodne promene u poljoprivredi, alli da bi i spremnost ljudi da konzumiraju manje mesa doprinela rešavanju problema.
Tri četvrtine zemljine atmosfere čini azot, i ovaj gas je uglavnom bezopasan, ali njegovi reaktivni oblici, koje uglavnom proizvode ljudi i životinje, izazivaju brojne probleme.
Autori obimnog izvestaja iz 21 zemlje i 89 organizacija tvrde da azotna zagadjenja vazduha, zemlje i vode povećavaju takozvane gasove sa efektom staklene bašte i prirodi nanose štetu procenjenu na 70 do 320 milijardi evra godišnje.
Od ove sume 60 odsto otpada na spaljivanje fosilnih goriva u cilju dobijanja energije.
Najteže je, naglašavaju eksperti, boriti se sa poljoprivrednim azotnim zagadjenjima jer potiču od najrazličitijih izvora.
Evropi su neophodna azotna djubriva, jer u suprotnom ne bi mogla da obezbedi prehrambenu sigurnost, priznaju autori istraživanja ali i upozoravaju da mnogi farmeri takva djubriva koriste u nerazumnim količinama, zbog čega višak azota zagadjuje vodene tokove.
Oni, medjutim, ne pozivaju na uvodjenje dodatnog poreza za azotna djubriva.
Evropska unija od iduće godine uvodi nove propise koji će primorati farmere da smanje azotna zagadjenja, ali stručnjaci nisu sigurni da će ove mere biti dovoljno oštre i da će se adekvatno primenjivati.
