Mere protiv poskupljenja hrane
Vlada priprema mere kojima bi se sprečilo poskupljenje hrane, najavio je premijer Mirko Cvetković. Mere će biti spremne za nekoliko dana, kaže ministar poljoprivrede i dodaje da na subveniconisane kredite mogu da računaju proizvođači mleka i mesa.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković najavio je da Vlada priprema dodatne mere kojima bi se suzbilo poskupljenje hrane.
Premijer je podsetio da je cena osnovne vrste hleba i šećera već pod kontrolom, kao i da postoji dogovor države i šećerana o ceni te namirnice, koja će ostati nepromenjena do nove proizvodne kampanje.
„Ostalo je još nekoliko osnovnih namirnica čija cena ne bi trebalo da se poveća“, kazao je Cvetković, ali nije precizirao o kojim namirnicama je reč.
Prema njegovim rečima, ideja Vlade je da stvori takav ambijent koji će omogućiti da Srbija, kao poljoprivredna zemlja sa suficitom u izvozu agrara, ostvari bolje finansijske rezultate i istovremeno obezbedi hranu po cenama koje bi bile povoljnije i prihvatljivije za stanovništvo.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović rekao je da će mere strukturno omogućiti da cena hrane ne predstavlja ključni generator inflacije. Set mera će, kako je kazao, biti spreman vrlo brzo, navodeći da su u pitanju dani, ali nije želeo da precizira o koliko dana je reč.
„Boriću se da se stvore uslovi za subvencionisanje kamata na kredite koji bi trebalo da idu za stočarstvo, tov junadi, proizvodnju mleka, tov svinja“, rekao je Petrović.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da su visoke stope inflacije od početka godine posledica nastavka snažnog rasta cena hrane i regulisanih cena, zbog čega je neophodno da država preduzme odgovarajuće mere.
Šoškić je istakao da je međugodišnja inflacija u martu bila 14,1 odsto, što je daleko iznad onoga što centralna banka smatra prihvatljivim i ulazi u kategoriju nepovoljnih scenarija.
Kovačević: Stešnjen prostor
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da Vlada ima veoma „stešnjen prostor“ za donošenje mera koje bi stabilizovale cene hrane na tržištu, jer ne raspolaže dovoljnim rezervama.
„S druge strane, ne bi bilo dobro da Vlada administrativno limitira cene, jer bi to bilo povezano sa širenjem zabrane izvoza, što vodi regulisanom tržištu“, rekao je Kovačević.
On smatra da cena hrane nije jedini uzrok visoke inflacije i da na rast potrošačkih cena utiču i drugi faktori, među kojima se ističu cene energenata i kontrolisane cene pod ingerencijom države.
„Prostor mera koji Vlada može preduzeti u pogledu cena hrane dosta je stešnjen i ono što je važnije jeste da Vlada razmotri hitne reformske mere i mogućnost ubrzane konsolidacije budžeta i javne potrošnje“, ocenio je Kovačević.
Stanje u martu
U martu ove godine potrošačke cene su u odnosu na februar povećane za 2,6 odsto, dok njihov rast u odnosu na mart prošle godine iznosi 14,1, a u odnosu na decembar 5,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U martu su najviše poskupeli alkoholna pića i duvan (5,8 odsto), kao i hrana i bezalkoholna pića (5,3).
Usluge u zdravstvu povećane su za 1,6 odsto, a usluge u hotelima i restoranima 0,7 odsto.
Odeća i obuća u martu su pojeftinili za 0,3 odsto.
