Na Drini deponija
Dugogodišnji problem smeća koje se u Drinu sliva sa teritorije triju država, ovog proleća dobio je neslućene razmere. U jezero Perućac već se slilo više od 5.000 kubika otpada.
Plutajuće deponije na jezeru Perućac, uvećane posle decembarski poplava, kada su reke drinskog sliva pokupile sav otpad sa gradskih i divljih smetlišta, i nanosi na priobalju najlepšu srpsku reku pretvaraju u ruglo.
U jezero Perućac već je stiglo je više od 5.000 kubika otpada.
U danima poplava, sve to je čekalo da se slije Drinom sa višegradske brane, a do nje je Lim u Drinu uneo hiljade kubika smeća, ostavljajući ružne tragove na priobalju.
Za čišćenje su potrebne desetine miliona dinara koje, bez ozbiljnije pomoći, opštine u drinskom slivu, ne mogu obezbediti.
„U Limskoj dolini, u velikoj meri zahvaljujući Komisiji za reku Drinu i Forumu za Lim, francuska vlada i vrancuski donatori već reaguju da se saniraju i da se sanitarizuju postojeće deponije“, rekao je Boban Tomić, direktor Nacionalnog parka Tara.
U narednih mesec dana očekuje se i sastanak u Beogradu – zvaničnici Srbije i Republike Srpske pokušaće da nađu zajedničko rešenje.
Dragić Glišić, odbornik SO Srebrenica iz Republike Srpske smatra da će sve opštine dati svoje predstavnike sa najviših nivoa rukovođenja, „kako bi preventivno, a i operativno, dali svoj doprinos najvećoj reci pijaće vode u Evropi“.
Nije Drina kriva
Staro je pravilo da sve što ljudska ruka baci u prirodu, ljudska ruka mora i da pokupi. Oni koji su ovo smeće bacali sigurno neće ovog proleća biti na jezeru da ga pokupe. Đubre će čistiti neki drugi ljudi, za šta će biti potrebno bar 8 miliona dinara, koliko je prošle godine utrošeno da se jezero očisti.
Ima, međutim, onih koji Drinu vole dovoljno da akciju njenog čišćenja počnu sami.
Zlatan Mirčeta, član Sportskog ribolovnog društvo „Mladica“ iz Srebrenice nije čekao da ga neko pozove: „Dobrovoljno, ja i moji drugari, ribari, i svako je imao sekiricu, ili neku testericu, džak neki, da bi mogao da pokupi to smeće.“
Stanovnici Bajine bašte su, za sveobuhvatniju akciju, konkurisali kod Nacionalne službe za zapošljavanje. „Na taj način ćemo angažovati šezdesetoro ljudi, na šest meseci, koji će imati zadatak da pokušaju da reše sve probleme“, kaže direktor Sportsko turističkog centra „Bajina Bašta“ Branko Stevanović.
Čišćenje Drine uslov je uspeha letnje turističke sezone, ali još više – obaveza i mera odgovornosti prema reci koja, ma kako moćno izgledala, sa svim ovim ne može da se izbori sama.
Svake godine u jezero se slije gotovo sve smeće iz gornjeg toka Drine i njenih pritoka i jedini način da se problem trajno reši jeste povezivanje opština i država sa čijih teritorija smeće završava u reci.
Sliv reke Drine površine oko 20.000 kv. kilometara prostire se na teritoriji tri države – Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije – i povezuje Pivsku župu, Drobnjake, Bihor, Mataruge, Bukovicu, Stari Vlah, Azbukovicu, Rađevinu, Jadar, Pocerinu, Birač, Majevicu, Mačvu i Semberiju.
Na tom prostoru su tri nacionalna parka: Tara, Durmitor i Sutjeska i na njemu živi više od 650.000 ljudi. Drina je dugačka 346 kilometara, a na obalama njenih velikih pritoka – Tare, Pive, Sutjeske, Lima i Rzava – nema uređenih deponija i sav otpad sa divljih smetlišta završava u njima i, na kraju, u Drini.
Reka Drina i Nacionalni park Tara stanište su 1.013 biljnih vrsta, 39 šumskih zajednica, 115 vrsta dnevnih leptira, 27 vrsta riba, 160 vrsta ptica i 53 vrste sisara. Iako se tokom godine na Drini i jezeru Perućac sakupi oko 60.000 kubika otpada, nadležni kažu da je voda hemijski i bakteriološki ispravna. Po mišljenju mnogih, Drina je i najčistija i najlepša reka na Balkanu.
Drina jeste moćna reka, koliko dugo će moći da izdrži?
