Ekološka bomba iz Vranja uzburkala Srbiju
Mutna voda, nepodnošljiv smrad, u reku uronjene olupine starih automobila i traktorske gume, lešine uginulih životinja i kese, kese, kese…
Ovo su, ukratko, kadrovi iz amaterskog dokumentarca „Tužna Morava“, Srboljuba Pešića iz Ekstrima, kluba ekstremnih sportova iz Vranja. Pešićev osmominutni film ostavio je bez daha sve koji su ga videli. Stigao je i do Ministarstva za ekologiju, pa su otuda najavili da će hitno nešto preduzeti. Jer, Južna Morava se od zelene oaze za ribolovce i izletnike pretvorila u ogromnu ploveću deponiju.
Čuo sam da je Morava zagađena, pa sam sa kolegama iz kluba rešio da pođemo na rafting i vidimo kakvo je stanje. Krenuli smo od Zlatokopačkog mosta kod Vranja i veslali sve do Vladičinog Hana – seća se Pešić.
Za tih tridesetak kilometara njima petorici, jer uz Pešića su još bili Vedran Tašković, Vladimir Ivanović, Aleksandar Ivanović i Nenad Mitić, trebalo je čak osam sati veslanja.
Ono je bilo strašno. Smeće na sve strane, gomile flaša i kesa i na obali i u vodi, školjke automobila, odbačeni kućni aparati, zavoji, špricevi, uginula krava nasred reke… A tek smrad – to ne može ni da se opiše. Dvojica iz ekipe su se već na pola puta osuli nekim plikovima, jedan je zaradio herpes sutradan – iskren je Pešić.
Dogovorio se sa kolegama da nekako animiraju javnost. Film je postavljen na „Jutjub“, a Pešić ga je poslao i na pedesetak adresa. Tako je stigao i do Ministarstva za ekologiju.
Zvao me je Milan Kinđić, direktor akcije „Očistimo Srbiju“. Čovek je bio zaprepašćen onim što je video i rekao da nešto hitno mora da se preduzme. Već sutra će iz Beograda doći predstavnici Ministarstva da „snime“ situaciju i da se dogovorimo kako i šta da uradimo da spasimo Moravu – priča Pešić.
A da je situacija alarmantna i da se Južna Morava pretvorila u ekološku bombu, svesni su i u lokalnoj samoupravi.
Videla sam film, stvarno je zastrašujući. Mada, moram da priznam i da nisam iznenađena, jer smo mi već napravili registar divljih deponija u koji su ubrojena i smetlišta na Moravi. Ima ih ukupno 185 na teritoriji opštine – kaže Nela Cvetković, lokalna ministarka za ekologiju.
Ona još dodaje da je grad konkurisao kod Ministarstva za ekonomiju odakle očekuje sredstva za čišćenje deset deponija i korita reka.
– Doduše, to se pre svega odnosi na gradsku reku, ali mislim da bismo mogli da odvojimo deo radnika i da i oni pomognu u čišćenju Morave – očekuje Cvetkovićeva.
Pešić, međutim, smatra da neće biti mnogo vajde od čišćenja Morave, ako se ne očisti i njen tok i nizvodno od Vranja. Jer, iz Bujanovca i Preševa stiže najveća količina smeća, a Morava umire naočigled svih.
