100 godina sladoleda: Kažu da je nastao slučajno, a oko patenta se vodila i pravna bitka

Piće zaboravljeno u čaši u hladnoj noći navodno je dovelo do ideje o rađanju sladoleda. U mesecu kada se obeležava 100 godina sladoleda, pružamo vam pogled na istoriju njegovog nastanka i pravni spor koji je nastao oko patenata.

Priča se da je prvi sladoled izmišljen slučajno. Legenda kaže da je Amerikanac Frenk V. Eperson, kao jedanaestogodišnjak, ostavio sirupasto piće napolju jedne hladne noći u Kaliforniji 1905. godine. Tečnost se do jutra smrzla.

Međutim, Eperson nije bio prvi koji se prijavio za patent za proizvodnju ove smrznute poslastice. Američki poslastičar Hari B. Bert prestigao ga je i uradio to u oktobru 1923. godine. U to vreme, to je dovelo do spora oko ovog popularnog izuma, piše nemački tagesspiegel.de.

Kažu da je Eperson čekao više od 15 godina da ponovo stvori svoj slučajni izum iz hladne noći. Njegov proizvod je bio vodeni led, kasnije poznat kao „Popsicle“ i reklamiran kao „Piće na štapiću“.

Patent za sladoled

Krajem 1923. Eperson je patentirao brend „Popsicle“. Dana 11. juna 1924. godine, on je konačno podneo zahtev za patent, koji je odobren dva meseca kasnije. Otprilike u to vreme on je postao i suosnivač kompanije „Popsicle“ i preneo im sva patentna prava.

Bertov proizvod je sladoled od mleka. Poslastičar je ideju preuzeo od učitelja u Ajovi koji je patentirao „Eskimsku pitu“ januara 1922. godine. Ovo je sladoled presovan u pravougaoniku i preliven čokoladom.

Šta je Bert tada radio – zabadao je štapić u sladoled i prelivao ga čokoladom objašnjavajući ljudima da je to „novi, čist i zgodan način da se jede sladoled“.

Nakon njegove smrti 1926. godine, Bertova udovica Kora je nastavila da vodi kompaniju, ali je brzo prodala kompaniji Midland Food Products. Ova kompanija je tada sebe preimenovala u Good Humor Corporation, jer je Bert tako nazivao svoj izum na štapiću.

U to vreme standardizacija proizvoda je još uvek bila relativno nepoznata. Poslastica „Good Humor Bar“ trebalo je da ima iste sastojke i ukus. Zato je početkom 1922. godine Bert prijavio patente za proces, proizvodni aparat. Međutim, ne i za prioizvod.

Uprkos tome, Bert polaže pravo na vlasništvo nad svim oblicima smrznutih slatkiša na štapiću. Bert je u izdanju „The Ice Cream Review“ iz juna 1925. godine rekao da je njegov patent bio „mnogo meseci ispred svih drugih patenata“. Poslastičar iz Ohaja tada je upozorio druge: „Naši honorari su mali, daleko manji od troškova parnice koju bih pojrenuo zbog prekršioca patenta“.

Pravni spor

Rečeno i urađeno: 1925. godine, Bert podnosi tužbu protiv svog glavnog konkurenta, Popsicle Corporation. Od tada je postojao pravni spor između kompanija. Konačno, u jesen 1925. godine Bert se složio o licencnom ugovoru sa kompanijom Popsicle.

Licenca se odnosi samo na sladoled na štapiću, koji se pravi od „aromatizovanog sirupa, vodenog leda ili šerbeta“. Davalac licence, Bert, zadržava „sva ostala prava“. Ovo uključuje proizvode napravljene od „sladoleda, smrznutog pudinga ili sličnog“. I izgled sladoleda je tada definisan – „popsicle” će imati cilindrični oblik, Bertov „Good Humor Bar“ će imati pravougaoni oblik.

Ugovor o licenciranju iz 1925. godine dozvolio je Popsicle kompaniji da proizvodi šerbet, za koji u to vreme nije postojala utvrđena definicija u industriji. Popsicle je želeo da popuni prazninu na tržištu sladoleda prouzrokovanu visokim cenama mleka i stvorili su lagani mlečni sladoled pod nazivom „Milk popsicle“.

I okružni i žalbeni sud utvrdili su 1932. i 1933. godine da je Popsicle prekršio sporazum iz 1925. godine. Čak i pre izricanja presude, Popsicle i Good Humor postižu vansudski sporazum.

Ironija istorije – godine sporova i dogovora više ne znače mnogo. Danas su i Good Humor Bar i Popsicle u vlasništvu jedne strane kompanije.

Izvor: BIZLife