Prosečna plata u autoindustriji 70.000 dinara, sa bonusima i naknadama

Najveći problem radnika u automobilskoj industriji Srbije su niske ugovorene zarade, koje ih primoravaju na prekovremeni rad i sagorevanje na poslu, pokazalo je istraživanje položaja zaposlenih u tom sektoru.

Prema rečima autorke istraživanja Bojane Tamindžija, više od polovine radnika u autoindustriji radi u proizvodnji elektronske i električne opreme, a celokupna automobilska industrija čini polovinu industrijske proizvodnje u Srbiji, koja ima 10 odsto udela u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Autor istraživanja Vladimir Simović naveo je da 70 odsto ispitanika nije zadovoljno uslovima rada, dok je tek svaki dvadeseti rekao da je zadovoljan, saopštio Centar za politike emancipacije.

Naglasio je i da je u fabrikama u kojima su prisutni borbeni sindikati primetno zadovoljstvo, napretkom u uslovima rada.

„Sektorom u celini dominiraju nisko kvalifikovani poslovi za koje obuka u proseku traje 15 dana. Svi ispitanici su naveli da rade prekovremeno, u proseku 44 sati nedeljno, dok je najduža prijavljena radna nedelja bila 76 sati“, rekao je Simović.

Naveo je da je prosečna zarada 70.000 dinara, ali da su u njoj sadržani i bonusi, naknade za prekovremeni i rad noću, dok je prosečna ugovorena zarada dosta niža i u proseku iznosi 50.000 dinara, a jedna četvrtina prijavljuje minimalnu zaradu, kao ugovorenu zaradu.

Simović je naglasio da su radnici pod pritiskom da ne koriste bolovanje, kako bi obezbedili bonuse prisutnosti, kao i da pristaju na prekovremeni rad koji se proteže izvan zakonskih okvira. On rešenje vidi u povećanju minimalne zarade.

Slaba vajda od sudova

Pravnica Tanja Marković navela je da je oblast radnog prava veoma široka, posebno kada je radnicima potrebno da se izbore za svoja prava.

„I sudska praksa na žalost često pokazuje da njihov osećaj bespomoćnosti nije neosnovan, Inspektorat za rad je često potkapacitiran ili ne tumači zakonske odredbe adekvatno, što se kasnije preliva i na sudsku praksu“, rekla je ona.

Dodala je da sudski sistem takođe ima manjak kapaciteta da se bavi sporovima iz oblasti radnog prava, dok je kod pokretanja tužbi najveći problem nedostatak dokaza i nevoljnost drugih radnika da svedoče zbog straha od gubitka posla.

„Tajna“ kolektivnog ugovora

Predsednik Samostalnog sindikata „Aptiv Leskovac“ Marko Todorović rekao je da su pojedine kompanije u Leskovcu „zabranjeni grad“ i za Inspektorat rada i za sindikate.

„Kompanije u automobilskoj, ali i u drugim granama industrije godinama imaju politiku bonusa za prisutnost, što primorava radnike da ne koriste zakonom zagarantovano pravo na bolovanje“, rekao je Todorović.

Dodao je da često i sindikati ne uspevaju da ispregovaraju sa kompanijama kolektivne ugovore koji bi bili u korist radnika. Borba će se, kako je rekao, u narednom periodu odnositi na nepristajanje na minimalnu cenu rada.

Istraživanje Centra za politike emancipacije je realizovano u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Inicijativa za globalnu solidarnost“ koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: Beta

Foto: Freepik